Marketing
Vaša crazy blogerica je postala gimnazijalka i evo što misli o tome
Evo me. Opet.
Ne mogu ja dugo bez vas blogera.
U dugo sam očekivanom prvom razredu srednje škole i evo što ja mislim o gimnaziji...
Proklinjala sam dan kada sam se željela prijaviti za dvojezičnu nastavu, dan kada sam pisala prijamni i kada sam ga prošla. Nije tako strašno, osim što profesorica baš i ne voli moj američki naglasak. Ne mogu ja pričati britanski, ne volim ga.XD Svaki put kada pričam ( voljenim američkim naglaskom, naravno *___* ), profa izgleda kao da će pasti u nesvijest. Dobra je ona, ali treba me prestati forsirati s naglaskom. Društvo je kao i u osnovnoj - grozno. Broj prijatelja: nula. Imam nekoliko poznanika. Površna prijateljstva. Nadala sam se da ću napokon naići na ljude koji razumiju mene i moje pisanje, možda sam trebala smanjiti kriterije. Definitivno se neću mijenjati kako bih se uklopila. Bolje da sam ovakva kakva jesam, luda blogerica i spisateljica ( ja se tako nazivam iako tek pišem knjigu, ali kako moja mama kaže- piscom se ne postaje, piscom se rađa ), nego da pijem i budem sa svakim tipom u gradu jer je to "cool".
Nisam sigurna čiji je citat.
A ljubav? Zaboravila sam ga. Bar je to krenulo na bolje. Još uvijek čekam svog princa. Nepopravljiva sam romantičarka. Definitivno.
^ Omiljeni film
P.S. Jesam li vam ikada rekla koliko mi vi, blogeri, značite?
Post je objavljen 10.11.2013. u 20:38 sati.