Čuju li to moje uši dobro? Zar je konačno Hrvatska otišla korak dalje? Pa fino, fino.
Ali kurac mi to sada znači. Gledam te kako spavaš. Krevet ti je poluprazan jer mene nema u njemu.
Zar ti nije hladno? Ja svaku večer grlim jastuk koji umjesto navlake ima tvoju majicu. Znaš onu crno-plavu, dugih rukava? Tvoja najdraža pidžama za koju već neko vrijeme misliš da je netragom nestala.
Moja je. Jer meni je noćima jako hladno. Ovaj krevet koji je sada moj, iako mali, meni je prevelik.
Svaku večer zaspem gledajući tebe ili tvoju najdražu majicu. Hoće li se sa vremenom i ona izlizati kao i naša ljubav?
Još uvijek sam budan, jer netko te treba probuditi za sat vremena i spremiti za put. Još uvijek ti pakiram stvari kada odlaziš. Opet ti nosim hranu da mi ne ogladniš. I opet te gledam.
Nadam ti se.
Probudio si se na kratko jer si žedan. I ja sam odmah skočio da ti napravim sok, jer ti ne piješ vodu.
Toliko stvari o tebi znam da mogu napisati knjigu o tebi. Toliko te poznajem. Toliko me usrećuješ.
Budala si, znaš? Jer osjećam da polako gubiš me.
Možemo imati sve. Čak nam ni država više ne stoji na putu.
Jedina prepreka našoj sreći si postao TI.
Post je objavljen 09.11.2013. u 04:55 sati.