jer sve je uzalud koliko god se trudiš da ti život usprkos invaliditetu bude bolji da budeš korisniji sebi a i drugima, radiš nešto što možeš i znaš a kada ti to trebaju platiti onda pronađu tisuću i jedan izgovor a ti čekaš i nadaš se da će ti dati barem polovicu od dogovorenoga jer nije ti teško napraviti ispravno i u dogovorenom roku, ali ispala sam magarac po ne znam ni sama koji puta, ali svjesna sam neimaštine pa ću čekati koliko god bude potrebno jer volim raditi ono što mogu i što mi se ponudi samo da manje vremena provodim na ulici a više vremena boravim sa sinom koji sada spava na mojoj maloj kutnoj garnituri i divno ga je gledati kako je miran i pun ljubavi.
Nadam se da ću uskoro biti plaćena i da ću moći povratiti i dugove koje imam te da će se naći netko tko će mi ponuditi posao i kada napravim u dogovorenom roku i platiti a ne da ću morati čekati kao što sada čekam više od mjesec dana.
Post je objavljen 08.11.2013. u 16:12 sati.