Marketing
moje carstvo
Dva dana ne izlazim iz radionice.
Nazvat ću je ateljeom kad s uloženim budem na nuli. Prije ne.
Materijal koji sam kupila veliki je izazov. Osim toga, nekoliko narudžbi je čekalo, a ja ne volim kad se na mene čeka.
Jutros sam krenula u nabavku ukrasnih traka.
Ne, prozirni, nisam kupovala karirane.
Ovog puta su to bile sjajne, šljokičaste, predivne trake. Skupe ko sam vrag !
Nekako mi je najdraže kad osobi za koju radim, pokažem da je to baš za nju, da paše baš u njen interijer. Naravno, ako znam kakav je, pa su tako nastala ova tri svjećnjaka, s motivima koje su one željele, ali s trakom i bojom koju sam odabrala za njih.
Još nisam falila, pa se nadam da će i ove cure biti zadovoljne, jer ja jesam.
Da skratim stvar s ručkom, natrpala sam kiselog kupusa, rebara, kobasica i svježeg mesa u lonac i stavila kuhati.
Mir Božji.
Dok se to kuhalo mogla sam raditi.
A jela sam da ... za to uvijek imam vremena.
I desert sam imala !
I na koncu ... pogledam onaj drugi dio radionice i čujem : dođi ... dođi ... dođiiiiiiiiii ...
Post je objavljen 02.11.2013. u 17:41 sati.