moram si napokon priznati da me iscrpila
ko nikad
poput neke tajne koju dugo čuvam
iscrpila me svojom težinom
kao kamen na srcu
kao šutnja dok mu govorim i čekam da nešto kaže
iscrpila me toliko da sam mislila da me obnovila
gurnula me preko onih kopriva na rubu litice
koprive i nebo
te je noći u daljini bila oluja
iscrpila me
srušila sam se na nju i korijenjem me privezala za sebe
moje teško tijelo
moje teško srce
tešku dušu (čiju)
sve se srušilo i uzeto je
uzela me crna zemlja
uzela me meka trava
uzeo me poliester
sve me sravnilo sa sobom i pretvorilo u sebe
kad ne mogu reći "ja jesam!!!"
kad ne mogu viknuti "OVO SAM JA"
ovo sam vam ja, ovdje
i vratila sam se
na cesti sam
na stazi
vratila sam se i vraćam se i vratit ću se
i nećete me se riješiti jer vikat ću
Post je objavljen 27.10.2013. u 21:23 sati.