Prethodnih par dana bilo je uzasno tesko, toliko bola u srcu jos nisam osjetila...toliko neke tjeskobe, toliko osjecaja nepripadanja nigdje, nikome...
S njim se cujem minimalno...za razliku od prije par dana kada smo dane proveli upotpunosti zajedno, na neki nacin, tih divnih dana znala sam svaki njegov pokret, tih dana vidjela sam ga toliko puno, a opet toliko malo srcu...tih dana cula sam njegov glas toliko cesto kao da je tu...a onda stop.
Nemoguce je da se cujemo, nemoguce je da se vidimo, cak ni sms vise nije tu...nemoguce je, ostalo je par mejlova, par minuta vidjenja i to je to....srcu nedovoljno premalo....gusim se u bolu svake noci a rijesenja nemam.
Kao spas sam nasla odlazak rodici, mislila sam okupirat cu se njom, njenim pricama, brigama...ne, nije pomoglo, samo je gore, plakala bih a ne smijem, pitat ce zasto, da kazem ne mogu, razumjela nebi...sutim, trunem iznutra...
Noci sam provodila glave zagnjurene u jastuk u jecajima sam zaspivala rano ujutro a nedugo zatim se budila uznemirena snovima...i tako u krug.
Jucer sam imala svadbu, rodjakovu, na koju sam bila pozvana, nisam imala izbora nego otici, u minimalnom broju zvanica bilo bi nekulturno odbiti poziv...rodica se jako radovala ipak joj je to brat...ja onako daleka, zamisljena miljama daleko pristajala sam na sve predlozeno, isle frizeru, u kupovinu, biranje bidermajera, pravljenje svadbene torte...i sve je to bilo toliko hladno, toliko necije tudje.
Svadbu sam provela u sobi, s bebom...birala sam to kao izgovor da ne budem dole, medju zvanicama, da ne vide koliko sam hladna, koliko mi malo fali da puknem...a onda sam to prihvatila kao izazov, kako cu se snaci s malim bicem koje ne zna reci sta zeli, koje upotpunosti zavisi od odrasle osobe, u tom trenutku od mene.
Htjela sam vidjeti kakva majka cu biti sutra, kako cu se snaci u svemu tome...i iznenadila sam sama sebe, nijednom mali nije zaplakao, nije negodovao oko bilo cega, jeo je, pio, cak sam ga uspjela i uspavati...jedno od ljepsih iskustava...
Za par dana ponovo cu postati samostalna, za par dana cu imati svoj zivot, koji cu morati dovesti u red zbog mnogih stvari koje zelim i HOCU ostvariti... jedva cekam...Jedva cekam novembar..
Post je objavljen 20.10.2013. u 20:35 sati.