Pregled posta

Svako jelo...

Neću ni spominjat kaj nam danas sugeriraju, to niko pametan ne prati.

Ovo su zapovesti i zablude u vezi jela, a s kojima smo rasli, za popizdit od razonode:

Ne piti za vrijeme jela, tek nakon jela i to nakon 10 minuta!!!
Rezultat: Ko dete sam fort imala žgaravicu, premlada sam dobila čir na želucu, a koji sam izlječila žderanjem zagrebačkog odreska u Gračanki, obilno zalijevajući onim što je i društvo lokalo, uglavnom crnim vinom. I naravno, grahcušpajzima that the spoon could stand in it.
A, da: Na pitanje zakaj onda jedemo juhu jer je i juha većinski voda, bilo mi je rečeno: To je drugo!

Ne ležat posle jela, to deblja!!!
Čemu onda – svako jelo kune tijelo što ne legne da se slegne???
Dakako, uz to je išlo – nikako u more s punim želucem!
Rezultat: Totalna zbunjola.

Nemojte žvakati kaugume jer one kvare zube!!! (strah i trepet IV. gimne, pok. prof. Stojčević, IV. gimnazija) (jesam rekla - strah i trepet?)
Onda još nisu postojale preporučljive kaugume, ali nam nikak nije bilo jasno kaj tu smeta zubima, može samo pobrat hranu, izazvat slinu koja kolko tolko ispere zube. A samo jednom sam kupila kaugumu koja se raspala u neko brašno, pa sam ju hračnula. Nikad nisam našla komad kaugume među zubima, ni onim prednjim, razmaknutim jedinicama.
Rezultat: Žvačite ove, one, skuplje, fine, odurne.
Jednom je moj, tada mali, sin dobio od jedne cure kaugumu ko ispriku kaj ga je gurkala s torbom u glavu, u tramvaju. Kad je žvaknul, a ono onaj ervevjs na najjače, urlo je ko da je žvaknul sumpornu kiselinu.
Rezultat: pljunul mi je u ruku i ja sam to tak držala do kraja vožnje.

Kaugumu ak progutaš, jadna ti majka, creva ti se buju zlepila skup i krepal buš!!!
Nikad u to nismo povjerovali, mada su neki paničarili. Valjda nisu imali jasnu predodžbu o prijetnji.
Rezultat: Kad smo se delali važni, onda smo progutali kaugumu***. Za truc! Ja sam zamišljala zlepljena creva ko neki šlauf, pa na početku razvučenu kaugumu ober. Al sam misla, ak pojedem na primjer koricu od kruha, to bu puklo i creva buju opet normalno funkcionirala. Neki su pak vidli svoja creva skroz pritisnuta od te kaugume,ono, ko creva za delat kobase, na gotovs, sad ćeš krepat.
***Ferdo je jedamput pojel kišnu glistu.
Usput, posle smo na tv-ju gledali kak to Ameri jedu s onom salatom paprika-luk-paradajz-krastavac, gliste u komadima, još gibaju. Gliste, ne Ameri. Njih nisu prikazali posle jela. Bljaaak.
Napomena: Slobodno povraćati zbog ili radi gornjeg teksta.

Nemoj više nikad progutati bombon!!!
U vlaku za neznamkam, slučajno sam progutala bombon, baš slučajno. Moja stara i ona teta kaj mi je dala bombon su digle takvu dreku i galamu da sam misla da sam fakat gotova. Stara je htela da ga ispljunem, a meni se nije dalo povraćati. Nevjerojatno! Još se sečam razgoračenih očiju i svog prošaptanog pitanja – a zaaakaj? Mesto da sam rekla – ote vrit obadve, ko normalan guta bombone, slučajno sam progutala, i tak je bil ostatak a ne bombon!
Onda su mi uvalile novi (ne bih li ja ipak krepala u vlaku?!) i upozorile da je to bombon s medom, a med je težak i moglo bi mi biti zlo. Kasnije mi je med stara rivala v gubec ne bih li ozdravila, fuj, na žlici, sa sokom od limuna, bljak, još se ježim!
Rezultat: nikad nisam volila bombone. Živjela čokolada!!!

Čokolada je skupa, evo ti bomboni!!!
(razmišljam o roditeljskoj ljubavi i brizi za mladunčad, hm...)
A u stvarnosti: čokolada je antidepresiv i najsvetija svetinja!!!
Mama mi je ko maloj u krevet navečer, drito prije spavanja, nosila čokoladu Životinjsko carstvo, da si valjda zasladim snove, ma, od silne ljubavi i želje da mi pokaže svoju i tako preveliku ljubav.
Rezultat: Povadila sam preveč zubih prije vremena, a i zubari su nam zakurac. Pardonček, osim mog živčanog Jože zubara koji zna posel, al s kojim se uvijek posvađam oko svakog zuba.

Ne piti puno vode, dobil buš žabe v trbuhu!!!
To nismo opće šljivili ni doživljavali ko nekaj pametnog: Žabe bi iskočile iz usta i mirna Bosna.
Rezultat: 0.

Ne piti vodu iza voća, buš sraćku dobil!!!
Ferdo (kad nije jel gliste) i ja smo se uvek penjali na jednu nakošenu šljivu u dvorištu i prije ikakvog sazrevanja vočkih, pojeli sve zelene šljive i lokali vode na to a da nismo ni proljev dobili.
Dobili smo one dječje gliste jer nismo prali ruke, a jer nas to niko nije učil, ruke se je pralo prije spavanja. U to vreme su se gliste uspješno lječile žderanjem ogromnih količina češnjaka na kruhu prepečenom na ulju (ponudite tak pečeni kruh, i bez češnjaka, danas svojoj deci, sterali bu vas od doma).

Rezultat svega: Jeo ne jeo, pio ne pio, jednog dana buš sa ili bez glistih i tak zalepljen za majku Zemlju.

Daklem dobar tek, u slast, ili kako želite.

Post je objavljen 20.10.2013. u 14:50 sati.