Marketing
ODLOMAK DELA ''TAJNE STRASTI GROFICE RAZASKI' - DAJANA DIVERNO
Svi su je upitno pogledali.
Drasela Razaski obučena u žarko crvenu haljinu od satena se približila stolu. Imala je otvoren dekolte, rukavice i vrlo lepe rubine na sebi. Kosu je ofarbala u jarko crvenu boju i svezala je u punđu, ostavila je pri tome par nestašnih parmenova da vise. Delovala je seksi, a to joj je i bio cilj.
– Izvinjavam se što kasnim – sela je na jednu slobodnu stolicu. Nijedan njen pokret nije promaknuo članovima porodice, niti gostima. Pravila se kako njihovu začuđenost ni najmanje ne primećuje.
– Poput kameleona, rekla bih – oglasila se Helena Belov, koja kao da je imala knedlu u grlu. – Odlučili ste da promenite izgled, draga moja?
Drasela namerno nije gledala u nju. Vadila je hranu u tanjir brzim pokretima.
– Naravno. Danas mi je moj svekar – svratila je značajan pogled prema Stanislavu – rekao kako nije u redu da večito isto izgledam, da sam mlada i da svojom pojavom treba da unesem malo živosti u ovaj ambijet, je li tako? – pogledala ga je opet.
– Da. Baš sam joj danas to predložio – priznao je Stanislav. Boris se pri tome zagrcnuo, a Sergej je nekoliko trenutaka držao otvorena usta i nije mogao da prozbori ni reč.
– Mi smo, inače za to, da duh mladosti treba da ostane uvek prisutan – pokušala je Piroška suvim glasom, kojoj se atraktivna pojava njene snahe nimalo nije svidela Stanislav i ona su sa prekorom zurili u nju. Drasela ni najmanje nije hajala za to. Osećala se divno. Taman kada je želela nešto da prozbori o tom duhu mladosti primetila je dva sjajna muška oka nasuprot sebi.
Bila je izenađena. Bio je to onaj muškarac kog je primetila u crkvi. Laura nije znala ko je u pitanju. Uzdahnula je duboko i opet se okrenula ka radoznaloj Heleni Belov.
– Drago mi je što imam tako divnog svekra i svekrvu. Div-no je što smatraju kako su svi ovi noviteti u vezi frizura i odeće bitni i da ni po koju cenu ne treba da preskačem trendove.
– Možda biste, draga moja, trebali da pokušate sa manje jarkim bojama – posavetova je Helena zlobno.
– Stanislav misli kako je ovo najbolji izbor jer je oduševljen crvenim nijansama – kiselo joj se osmehnula Drasela. Time je zap-ravo sve bilo rečeno.
Opet se zagleda u muškarca pred sobom. Sada je on bio zabavljen hranom u svom tanjiru. Kad je podigao glavu, njihovi pogledi su se sreli. Draseli se učini kako izgleda bolje nego kada ga je videla prvi put. Janoš ju je gledao par trenutaka, a potom se okrenuo prema Dimitriju koji ga je nešto tiho pitao vezano za prisustvovanje u nekoj humanitarnoj svrsi koja je trebala biti održana u Budimpešti.
– Nisam znala da volite crvenu boju? – Helena načisto nije mogla svemu tome da se načudi i da umukne.
– Obožavam – osmehnuo joj se Stanislav kom je bilo veoma neprijatno. – To je boja Božića. Poput ovih mašnica – pokazao je prema buketićima.
– Da. Buketići! Kako nisam odmah zaključila da je reč o tome kako crvena boja ulepšava duh Božića. Koliko znam crvene kugle se sasvim dobro uklapaju na jelkama. Taj sklop tih boja je ... fantastičan! Šta ti misliš, Imre?
– Draga, sasvim se slažem sa tobom – priznao je.
Drasela ih je nemo posmatrala. Delovali su joj poput likova iz onog crtaća: kada žena mužu govori o svim problemima koji vriju naokolo, a on samo odgovara sa onim čuvenim ,,Da, draga’’ i ,,Da, draga’’. Nije mogla na deliće sekunde, da ne obraća pažnju na muškarca koji je sedeo naspram nje. Žarko je želela da čuje kako ga neko zove po imenu. Opet je počela da prebire po tanjiru. Namerno je preskočila čuvenu supicu. Znala je kako će time svoju svekrvu da uvredi.
– Mamuška, zašto si obojila kosu? – začula je tihi Isabelin glasić.
– Jer je tvoj deda bio dovoljno uporan u tome da mi održi lekciju toga kako uvek isto izgledam i da je takva jednoličnost pato-loška za ovu porodicu – odgovorila je Drasela koja je nastojala da svom tonu doda pravu notu iskrenosti.
Dete ju je nemo posmatralo par minuta.
Drasela više nije mogla da izdrži.
– Oprostite – obratila se muškarcu naspram sebe – Ne sećam se da smo se mi upoznali.
– Da, Janoše, izvini na propustu – začula je glas svog supruga. – Ovo je moja žena: Drasela Razaski. Draga, ovo je moj prijatelj sa studija: Janoš Falkon. Biće u Moskvi nekoliko dana zbog sahrane, a onda se vraća u Budimpeštu.
Drasela je zadržala pogled na Janoševom licu i duže nego što je mislila.
– Drago mi je što smo se upoznali – rekla je na mađarskom jeziku.
– Takođe – odvratio je jednako tako. Pogledali su se još jedanput i Drasela oseti kako je podilaze neobični srsi. Počela je da upitno pilji u svoj tanjir sa hranom, iako definitivno više nikakvog apetita nije imala. Pogledala je prema kristalnoj porciji sa salatom od graška i nije mogla da se načudi kako je tokom celog tog dana, (u sklopu svih okolnosti) uspela da zadrži vedar duh i dobro, pomalo svađalačko raspoloženje.
Međutim sada, dok je ovaj muškarac sedeo naspram nje, nije više imala onu jedinstvenu sigurnost koju je imala u svojoj sobi, dok se pakosno ogledavala, svesna svog novog imidža, ujedno i toga kakav će šok i zaprepašćenje taj imidž ostaviti na ukućane i goste. Znala je kako je Helena Belov uspijuša, žena koja se svima uvlači i koja na sva vrata ogovara i da joj neće promaći Draselin novi izgled. Biće to jedna sveža tema o kojoj će se trabunjati po frizerskim salonima, ručkovima i svim tim kafe-okupljanjima. Drasela se ose-ćala vrlo uzbudljivo zbog toga. Nakon svog onog jezivog mira, u kome joj je duša zamirala vrtoglavom brzinom, sada se osećala kao da ima sve šanse da opet počne da živi i diše ... I dok je još u sobi kovala planove o svemu tome ... I mislila o svom pastuvu ... Dok je sada sedela za tim stolom naspram čoveka sa tim sjajnim očima, osećala je kako ima šanse da ostvari mnogo toga ludog i zacrtanog.
Opet ga je pogledala. Janoš je nešto ozbiljno i tiho pričao sa njenim suprugom. Sada je mogla da ih prouči. Svog supruga koji je nikad nije fizički privlačio, koji je bio u onom smislu njen, da je sve kod njih poprimalo formalne norme, poput toga da je ona zvanično njegova supruga, da imaju dete i brak, da nosi njegovo prezime i živi sa njim... I Janoša, nekog ko je već pri prvom susretu nije ostavio ravnodušnom.
Oseti orkane u dubini duše...
Ali nikad niko nije zalazio malo dublje od toga. To ju je izluđivalo, sada je to vrlo dobro znala. Taj osećaj kako nije bitno šta ona misli, oseća ili želi, već to da se pod obaveznim crtama poštuju nepisana pravila. Ali, šta bi se desilo kada bi se – javno – odjednom – pobunila protiv tih glupih pravila koja su uništavala ljudskost u njoj?
Skandal! Propast! Krah za porodicu Razaski. Jednako, kao što i je krah relativno pretio od njihovog sina koji je imao vezu sa Natalijom Nikolajevič. I to ko zna koliko dugo? I ko zna zašto?
Pakosno joj sine kako bi pametno bilo da ga sada, pred svima, upita nešto o ginekološkom stolu Natalije Nikolajevič? Onako usput, kao da je odavno znala za to, jer mu je takav stol za seksualne potrebe preporučila još prošlog leta ili da li su probali seks u teretani. Bez sumnje, bendž je najpreporučljiviji! To je ipak relativno, normalna, prateća pojava braka? Reč koju je dala, a koja se odnosila na to da će da poštuje njihov ego i ime, držali su je dovoljno smirenom da o svemu tome ćuti.
Imala je adute u rukama. To je bilo bitno. Zašto da to na- rušava?
Osećala je da je lik Janoša Falkona sve više privlači. Kradom je bacala brze pogleda prema njemu. Uskoro bi ipak trebali da idu u Budimpeštu. Sem što je tamo odrastala, drugo je ništa nije privlačilo tom gradu. Sada je imala osećaj kako će joj, jednako poput nenadne posete Moskvi zbog one slike i gospodina Fabiana, još zabavnije biti u Budimpešti.
Post je objavljen 13.10.2013. u 10:35 sati.