Dakle delo koje su svi odbili, smatrajući da nije zanimljivo i zabavno, a i da Dajana Diverno nije neki talenat za pisanje. To je bilo 2005 godine. Godine 2006 je objavljeno delo poput predskazanja onog što dolazi i šta će se zbivati s Evropom, tj o nastojanjima da se Stari kontinent izmeni. Postoje veorvatnoće da će skoro biti objavljena i Treća kapija, nastavak, delo Treća kapija je pisano 2003-2004 godine (period zime).
*********************odlomak
Pre tri godine je došla u London.
Bilo je to upravo nakon svog oporavka posle razjašnjenja slučaja sa njenom sestrom blizankom, nakon onog mučnog silovanja ... I dan danas je ponekad u sred noći imala utisak kako vidi lice tog bolesnog čoveka, čuje njegov glas, oseća njegov dodir i iznad svega oni mnogobrojni udarci ... ( Nakon što je došla u bolnicu skoro polumrtva izvadili su joj matericu, nije imala šansi da ima dete, i sem ponekih psihičkih trauma drugih većih značajnih povreda nije bilo).
Ovde je bio njen tada najveći san - Obaveštajna služba. Agent Wilson je rekao kako ima dobrih veza, te je u saradnji sa lady Aminom dogurala do Kraljevske mornarice ... Mnogo je vremena prošlo dok napokon nije odlikovana u oficira, te veza sa Specijalnom policijom, uz čin kapetana, da bi najzad uz pomoć inspektora Hasstingsa, dogurala do Obaveštajaca. O tome sa Edijem nikad nije detaljisala. Niti je njega to zanimalo. Katkad bi se osećala kao da se on njome oženio jer je ona – magnat - iz Canade, neko vrlo uticajan i moćan, te je tako on mogao da mirno ubija dane pred televizorom, a ona je ponekad plaćala strahovite račune koji su se znali penjati nebu pod oblake, bez brige za sebe, a da opet ni na tren ne pomisli čime li se to tako tajanstvenim bavi njegova žena. A takođe i pri najmanjem pokušaju da o tome sa njime razgovara osećala je istaknuti manjak poverenja od njega kao da priča o vrhunski smešnim Diznijevim filmovima, a ne o obuci ili oružju.
Ponekad, kao sad hvatala je čudna zebnja nije li pogrešila. Trebala je biti malko opreznija. Mudrija. Jedan čovek je rekao kako žene nemaju mudrosti. Imao je pravo. Ona je bila krajnje glupa i slepa kada je nasela na tako slatkorečivo umiljavanje onog zaluđenika, da se i sada čudila sebi gde li je to ostavila pamet dok su proticali ti trenuci. Istini na volju za nju je tada sve bilo savršeno. Odjednom je, nakon svih ludorija koje je u životu uradila i moralo tako biti. Imala je podršku nikog drugog doli lady Amine, Dylana, i najzad je osetila da negde uz nekoga spada. Došla je u Englesku gde se Dylan Cruse verio sa devojkom, i upoznala je mnoge članove koji su pripadali tom soju, pomalo začuđena time da uprkos svemu oni nisu drugačiji od drugih ljudi (pa, bilo bi krajnje bedasto da su bili kao likovi iz filmova pedesetih godina prošlog veka) i da mnoge stvari ovde nisu drugačije nego bilo gde drugde. Ali ona se osećala drugačije. Neko bi rekao - novac zna da udari u glavu. E, pa nju je stvarno udario, zaslepio, te se povela za prvim muškarcem koji nije bio poput onih iz Sant'h Jonesa i koji je izgledao drugačije, pričajući o ljubavi i romantici. Mislila je kako će sve biti drugačije. Bolje. Uspešnije. Odjednom je san bio na putu ostvarenja. Udala se u belom, skoro kao da je ostvarenje device, uz muziku i deveruše u plavom, sa ogromnom tortom, uz mnogo gostiju koji su joj zanosno pljeskali. Otišla je na školovanje, učenje svemu što je shvatila da joj leži, proučavala je sebe kao nekog ko bi mogao vizijama doprineti razjašnjenju slučajeva, (a što opet da nije bilo Kimberly i njene smrti ne bi nikad tačno kod sebe uočila), nadajući se da će uspeti i istrajati, iako su je prečesto fizičke vežbe smarale do ruba plača.
Sve dok Edi nije našao drugu jer je ova svojim čestim odsustvovanjem, kako bi on to rekao-sasvim upropastila njihovu seksualnu vezu, samim tim i brak.
Moguće. I njoj samoj bilo bi vrlo zamorno da ima muža koji nikad nije kući i dođe tek ponekad (da prespava, jede i svrati zbog ,,onih'' stvari). Ovako je imala muža koji je bio kući, čak je previše bio kući, naklonjen TV-u i sportskim stranama u novinama. Nije je više čak ni fizički privlačio ( jer kada se izgubi ono prvo drago poštovanje duše, ostaje samo fizička privlačnost), a što se duhovne dubine tiče, pitala se ima li Edward Bayerson sem sportskih sklonosti išta duhovno, ili bilo šta čime bi ispalo da ima emotivnih stavki?
Izašla je ispod tuša željna svoje drage stare slobode, željna mira, svog lepog starog prezimena kog je odjednom tako kovala u zvezde, osećaja da nema idiota za vratom, (u tim aspektima joj ni taj zamak nije bio neka utehica), sportske prognoze, kup U.E.F.A.,i svu tu odjednom smrtno zamornu monotoniju nečeg što se nazivalo bračni život (kako li pod takvim uslovima neko može živeti s’ nekim čak trideset i kusur godina? Taj mora da je zreo za psihijatriju!!), sveden na svaki dan isto. Jedino što ju je sada držalo normalnom, ako je to ipak tačno i bilo, bio je san o Obaveštajcima i tome da tamo bude primljena, otarasi se Edija, i prizna da je učinila glupost.
Obukla je svoju divnu spavaćicu narandžaste boje, splela je svoju dugu kosu u pletenicu i opružila se na krevetu. San joj nije dolazio na oči. Svaku večer tako (još od kako je došla iz Newfoundlanda). Pomislila je na inspektora Hasstingsa i ono što je o nazivao Velikim danom, znajući da se polako približava i ,,njeno'' vreme.
Zaspala je snivajući mnoštvo ljiljana. Čula je zvuke zvona, taktove udaljene filharmonije ... A potom se san pretvorio u noćnu moru i žena izobličenog lica, bez kose ju je gledala držeći u ruci pištolj spremna da opali.
Kada se probudila bila je okupana znojem.
Kada je došla u London imala je viziju svog venčanja. Išla je ka oltaru u beloj divnoj venčanici, skuti haljine su se vukli za njom. Vrlo nejasno je videla lice tog muškarca. Bio je visok. Iznad njega je viseo venac cveća, isprepletenih belih ljiljana sa plavom trakom.
Prilikom njenog venčanja sa Edom nije bilo venca ni plave trake iznad njegove glave. Tada je mislila kako je ta vizija bio deo njene nejasne uobrazije i da nije moguće da Edi nije ,,pravi''.
Sada se upitala nije li se možda prevarila?
Post je objavljen 12.10.2013. u 10:04 sati.