Svaka interesna skupina ima neke fora-guba-kul ljude. Scientolozi se stalno hvale Richardom Gereom i Tomom Cruizeom, masoni imaju hrpu faca, ali oni su fakat kul pa samo puštaju neke glasine o imenima, ali uvijek su to neki neurokirurzi, slikari, humanisti, biskupi i slično.
Mi nejebači nemamo tako impresivnu listu, ipak uvijek smo mogli reći: "Da, Maro, Aljoša, ja, ali i Raymondica. Ona je zajebana ženska, kulerica." Sugovornik bi redovito zamišljeno kimnuo glavom, "Hm, ima tu nešto", visilo bi mu u mislima.
Sad se Raymondica počela ševiti, a mi smo ostali samo grupa jadnika. Bezličnih, nezanimljivih, neperspektivnih jadnika. Tapšaj po ramenu i ohrabrenje, "Doći će i vaše vrijeme", jedino je što možemo dobiti.
Sinoć sam sanjao da kod mene spava neka cura koja je došla na neki događaj koji sam i sam pohodio. Nije mi bila ništa specijalno isprva, ali pri povratku kući mi se omilila i nekako smo se uspjeli pohvatati. I krenulo je to u odličnom pravcu, nisam mogao vjerovati da se stvarno događa, proživio sam i onaj lijepi trenutak: "Jebote, fakat ćemo se poseksati!". I tak smo mi sad gore u sobi, predigra pri kraju, kad se s drugog kraja prostorije, iz srednjeg od tri (!) kreveta na kat, javlja netom probuđena Anica: "Kaj vi to radite?", i sve upropasti. A ja nit imam krevet na kat, nit mi je jasno zakaj ona spava kod mene kad ima stan u Zagrebu!?
Nemrem jebat ni u snu.
Post je objavljen 11.10.2013. u 10:09 sati.