Razdoblje između jematve i berbe maslina u Dalmaciji je nekakvo gluvo vrime, usporeno, uspavano i umrtvljeno pa se često učini da to vrime zapravo i ne postoji. Mogli bi ga komodno izbrisat iz kalendara, niko ne bi ni primjetija da ga nema. To je vrime mamurluka, glavobolnog oporavka od pijanih noći koje su nas opet privarile, kurbetine jedne, i to protiv naše volje, jer evo čuli ste i vi da smo još jučer popodne dali obećanje da nećemo pretjerivat.
A ha, nećemo, ma di bi mi...
Ćutilo se jutros jugo u zraku, ali je stalo na po Bračkoga kanala, poteglo crtu nasrid mora i ni makac vamo put nas! Eto ti ga na, i jugo se prokurbalo, zna ono da je danas Mrdujska regata, a kad je Mrduja onda ka po nekome falšome pravilu zavlada govnjin od vitra, ono malo vala utopi se ispo sustipanskih stina pa ni sam ne zna ni di će ni šta će.
I ka da me čulo kako ronzan sebi u bradu, jugo se šticalo i ofendilo i najskoli odlučilo zavaljat se do našega kraja i napunit idra. Barem dok s prvom kišom ne izduši ka bašioka o' prajca.
Uru vrimena prije zakazanoga starta, učinija sam đir priko Mornara i Labuda da vidin ima li šušura, ima li šuga, ima li karanja, puvanja, beštimanja. Ma da samo znate koja su to gledanja ispo oka, proučavanje konkurencije, razmatranje taktike, i kao ono, svi će vam reć da je važno sudjelovat, ma će isto sve učinit za uvatit barem jedno misto isprid svoga ljutoga protivnika, prvog susida s mula. Ako ništa drugo, barenko da ga moš godinu dan zajebavat, sve do iduće Mrduje.
I kad su muštraventi zaplesali na sarćama, počele su se odrišivat cime, ala ala, izlazi se na more.
Jedriličari su poznati po specifičnome načinu govora kojega forsiraju za popizdit i zapravo, najsritniji su kad ih sugovornici ništa ne razumidu. Onda oni dobiju posebnu inspiraciju pa spominju argole, škace, kolumbe, kaštanjole, baštune, ventame, patarace, krikete, manice, herikleme, ma ima tu pun kufer izraza za koje je neupućenome u problematiku njanci ne pokušavat odgonetnit šta je tu šta, a šta nije.
Jerbo, u svitu jedrenja, možete se osramotit samo jednom. I nema popravka, zauvik ćete ostat tukac. I smišna mi je ta anda, samouvjerena poza kad onako podignute brade gledaš svit s visoka i misliš - ko meni ča more...
Ma niko ne more ča more more.
A niko ne more ni ča Split more.
Čak i onda kad pobjedu na Mrdujskoj regati odnesu - Kaštelani!
Živila Mrduja!
Post je objavljen 05.10.2013. u 16:15 sati.