Mislila sam da sam sada ovdje kao doma, znam di je što (barem ono što mi je potrebno sa klincima), počela sm kužiti klince, no onda se dogodi nešto da se i dalje osjećam ko tele u bijelom svijetu.
Prije dva dana išla sam s klincima u školu i vrtić. I dalje se držim svog pravila da najmlađu uvijek držim za ruku, a starija voli ispitivati svoje granice. Nakon što smo ju ostavili u školi išli smo dalje na tramvaj prema vrtiću.
I sada si zamislite scenu, sjedimo u tramvaju, najmanja kraj mene, mali u krilu. Meljemo, oni na njemačkom ja na englesko-njemačkom gugutanju. Dolazi naša stanica, velim malo da se digne, digne se i otrči na druga vrata (što je već i normalno da trčkara po tramvaju dok ja ludim), mala ne želi izaći van i nju moljakam i polu nosim/navlačim. Izlazimo iz tramvaja, dignem pogled i malog ne vidim, i počnem- wo ist N.? i počnem se derati to isto,okrenem se i vidim malog balavca kak trči kroz tramvaj. Ko mišek u klopci. Vrata su se zatvorila, riječima ne mogu opisati što mi je sve prošlo kroz glavu. Žena pored mene je vidjela kaj se događa i u isti čas smo krenule trčati prema vratima. Sretna okolnost je što ovo nije Hrvatska, kad se vrata zatvore, još par sekundi možeš stisnuti gumb da se otvore i tak smo ih valjda zadnji čas otvorile. Skoro sam se rasplakala, mali je bio u šoku, neznam bi li ga tada zagrlila ili pljusnula.
I tak...sad dobivam poruke od dragih prijatelja kolko djece sam koji dan izgubila, samo vi zezajte, jednom ću čuvati i vašu djecu :P
U srijedu sam ponovno bila na zajednici. Naime, neki je tjedan tamo pa se svaki dan nešto događa, ljudi imaju svjedočanstva, neka su i duhovita. To zaključujem jer se smiju, ja naime uglavnom ne razumijem o čemu pričaju.
Zima se laganini bliži, neki dan su klinci išli u kratkim hlačama u školu, danas sam zaključila da u ponedeljak idemo sa kapama i rukavicama. Sva sreća da ovdje nije sve tak pomodno, pa ljude baš briga kaj imaš obučeno. Danas sam u metrou vidla kineza u japanka, stislo me za nožne prste kad sam ga vidla.
S obzirom da je ova hladnoća nenadano došla, a ja sam izgubila svoju kremu za lice danas sam išla u dm tražiti neku, što jeftiniju.
I naravno da sam naletila na prodavačicu koja engleski zna manje od mene i dok smo si pokušavale objasniti kaj ja mislim prošlo je neko vrijeme no na kraju sam uzela prvu koju je ponudila da završimo s time.
Nakon dm, jurim na misu i vračam se sa mise i vadim kremu iz torbe da vidim kakva je opće i što vidim?!?! Objašnjenje na HRVATSKOM!!! Nekad Bog ima i predobar smisao za humor.
No,ipak hvala anđelima čuvarima kaj su malog izbavili iz tramvaja, obavili su vraški dobar posao, taman je bila svetkovina anđela čuvara, sve kaj je završilo dobro ne čini se kao slučajnost.
Svjetla mi se misteriozno pale i gase ovdje pa onda završavam ovaj post.
Zagrljaj svimaaa!!!
Post je objavljen 04.10.2013. u 20:05 sati.