Trknuli ko da se ništa ne događa na još jedan roštilj, par nas se okupalo u ledenom moru, normalno da sam to jutros morao iskihati, ne zbog prehlade, svaka se opuštenost u društvu radnih ljudi kažnjava, o hrani drugi put, kad sam počeo pisati post zazvonio mi telefon, prisjela mi, idemo dalje. Stigla i poruka kao da sam ko nekad važan, u subotu sastanak proširenog sindikalnog vodstva u Zagrebu, možda se stignem i s nekim sresti...