Marketing
...
Boki, evo mene da ti malo pišem. Ne mogu da ti se i ovako ne javim, da u svakom ovom slovu stoji tisuće misli, zagrljaja, poljubaca, želja. Samo te mama od milja zvala Boki, drugi su te zvali Semo i Boro, samo mama Boki i nitko drugi. Sunce moje, tako nam fališ, dani su nam kao godine, ne mogu ja sakriti svoju suzu, ona sama krene, ja bih je nekada i zaustavila da mogu...ali ne ide to tako. Ne mogu ja to kontrolirati, to ide kao otkucaj mog srca. Tata te sanjao, sve si mu rekao kako je bilo, kako se nesreća točno dogodila i na kraju mu rekao da ideš natrag. Meni se najmanje javljaš, valjda zato što te najviše želim...protutnjiš ti i pored mene tu i tamo, ono kao vihor...baš kakav si i bio, ali ja bih te rado malo zaustavila, da mi nešto kažeš, da me samo malo zagrliš. Ne znam kako će biti dalje, ja živim dan po dan, nemam više planova. Radim rutinski, ono što moram...ne mogu se koncentrirati na ništa, ti si previše prisutan. I da, jutros sam na trenutak ušla u tvoju sobu, miris je u njoj potpuno isti kakav je bio dok si ti bio u njoj, ali morala sam van. Nisam izdržala, previše je uspomena u toj sobi sine. Znaš, bez obzira na moju vjeru, bez obzira na sve, ti meni tako fališ da osjećam fizičku bol u grudima. Neki mi govore da se pazim, da čuvam zdravlje...a pojma nemaju da ja želim čim prije k tebi. Što će mi život u kojem nema radosti, kako se ja mogu ponovo radovati. Svi su tu, ja ih volim...oni jesu meni utjeha, ali tuga za tobom je sve nadvladala. Da li će ikada popustiti ili će srce prepuknuti ovisi o Božjoj volji. Prepustit ću Njemu da me vodi, jer ja sama neću nikuda stići. Volim te sine, sutra imamo opet Svetu Misu za tebe u mojoj rodnoj Župi u crkvi Uznesenja Blažene Djevice Marije. Namijenio je za tebe jedan dragi dečko koji te poznavao i nama pruža utjehu.
Evo te uz još jedan kotlić koji si kuhao za momačko veče jednog prijatelja.
Post je objavljen 21.09.2013. u 21:42 sati.