I opet radim red po proživljenom,
izsebujem se povremeno i
uranjam u stvarno.
Ako je tako kako jest moguće,
nemoguće vjerojatnije je.
Prodisano ostaje nedorečeno,
ili dorečeno s nedostatkom zadovoljstva.
Mirisi prošlosti
intenzivno se unosuju
pa izdišem samo sjećanje na propuste
kojima i dalje dopuštam bivstvovanje.
Maglice se spuštaju,
a kukuruzi zlate.
Post je objavljen 19.09.2013. u 23:29 sati.