Evo mene živote moj, anđele moj i ljubavi majčina. Prođe još jedan dan, spustio se mrak na našu dolinu, na naše dvorište, i ušao u našu kuću. Sve se ponavlja iz dana u dan, svi žive svoj život, samo se meni čini da je moj stao i ostao u nekom drugom vremenu. U vremenu sreće, nade, veselja, ljubavi, tuge...od svega ostade samo tuga. Ne može majčini srce ništa drugo osjetiti, sve je stalo sine moj, sve je stalo. Svaki dan, baš svaki dan si u nekom trenutku...živiš u mislima. Danas je došao onaj stric što prodaje robu i kad me vidio u crnini pita što je, što se dogodilo? A, ja kažem izgubila sam sina, a on viče pa dal' onog što je robu probao, a ja vičem da baš tog i opet počnem gorko plakati. Nekako si bio posvuda prisutan, svi su te poznavali, posvuda si ostavio trag da te svi pamte. kako je majci, to samo ja znam. Odlučila sam danas da ću ipak ostati još jedno vrijeme kod kuće. Ne mogu ja na ovaj način raditi, to nije ni primjereno za moj posao. Ja moram učiti novi život, život bez tebe, život bez života.
Post je objavljen 16.09.2013. u 20:48 sati.