Noć po noć, dan po dan...ništa, baš ništa se sine ne mijenja osim moje boli. Svaki dan je veća i stvarnija, svaki dan je teži i bolniji. Tko će majci objasniti da tuga uminuti može. Nikada sine više neće biti isto. Ovaj svijet bez tebe je postao drugi i drugačiji, i sada ja trebam biti hrabra i naučiti živjeti. I idem tako dan po dan, ali...treba biti jak i hrabar. Svi govore ti si hrabra žena, ti to možeš. Bila sam ja to, ti to znaš, ali bila sam zbog vas. Odnio si ti sa sobom mamino sve, odnio si sreću, radost, smijeh, ali ne žali mama za tim. Mama želi samo znati da si sada dobro. Nešto si mi htio jučer poručiti, osjetila sam...ali ne znam zašto nisi. Da li ja nisam bila spremna čuti, ili ti nisi htio mamu još više rastužiti. Znam ja da ćeš ti meni reći, ja ću čekati...volim te sine. Oprosti mi što sam dosadna, što ti mira ne dam, ali znaš mene...
Malo ću ti danas još napisati. Nemam pojma što se zapravo dogodilo, ti i ja u stvari znamo. Neka to bude naša mala tajna;). Hvala ti sine, hvala Bogu na milosti, mami je sada ipak malkicu lakše. Neću puno plakati, samo nekad...onako malo, samo kada suza sama krene, neću jako...pričati ću samo lijepe i zabavne priče o tebi. Sjećati ću se šala i nepodopština. Probati ću sine, sve zbog tebe i za tebe...volim te...i znaš što čekam.
Post je objavljen 14.09.2013. u 10:06 sati.