Bilo je kiše, bilo je sunca, moralo bi biti i gljiva. U šumi je uvijek lijepo, uvijek je odlazak ondje jedinstven i neponovljiv događaj.
I gle, doista. Pronašla sam tri vrganja. Jedan ogroman i dva malena, kao pratnja ovom velikom. Na nesreću, većina ih je bila crvljiva.
Našla sam i gljivu parazita koja raste na starom drveću, žuti kruh. Božac u svojoj enciklopediji kaže da nije nekakva poslastica, ali može se jesti dok je sasvim mlada, dok po internetu ljudi pišu da je prava poslastica. I tako je odlučih probati po prvi puta. Inače, gljiva u šumi izgleda spektakularno, izrazito narančaste boje na starom stablu, kao da pripada nekom drugom svijetu. Okus – doista Božac ima pravo. Ali može se jesti. A i još sam živa, znači doista nije otrovna.
Vrganji:
Žuti kruh:
Neka ljepotica:
Kesten polako pada:
Post je objavljen 11.09.2013. u 14:31 sati.