Kad kažeš da ti se grči želudac od same pomisli da s nekim započinješ bilo kakvu vezu konkretniju od niže spomenutog "druškanja", nekako to svi pogrešno shvate.
Ne mora se raditi o tome da ne želiš sebi nekog bliskoga.
Radi se o tome da si umoran od procedura koje dolaze u paketu s traženjem. Od upoznavanja, držanja ručne, otpuštanja ručne, spoznaja, obrane prava na samoga sebe, razmirica, prekida.
A i dalje, jednako kao i prije želiš tu osobu. Blisku, tvoju, odgovarajuću. Jednu jedinu.
Ne govoriš to nikome, znajući kakva pokvareno dobra zamka to može biti. Radije govoriš da si neozbiljan i da se ne želiš vezati. Voliš biti fer.
Razlika je u tome što si sada spreman na to da se ta osoba nikad više neće dogoditi i što svoj život uređuješ u skladu s tom idejom.
Stvorio si u sebi bitnu razliku između želja i očekivanja. Izvlačiš maksimum iz života temeljenog na očekivanjima.
Sve više od toga može biti samo dobrodošao plus.
Post je objavljen 11.09.2013. u 00:40 sati.