Kinseyu će biti drago
Došla su opet kao i lani
melankolična i svježa
bistra i snena
najljepša buđenja
sljubljeni
bez granica
dišu zaljev
i njegov odraz
savršen spokoj ljubavnika
tehnika
ulje na moru
al`
razdvaja ih gle
(smion potez majstore)
drugi par
brodica neka i
njena blaga
brazda.
Moj najdraži
Rano jutros (nije bilo pola šest nego sedam i četrdeset i pet) na balkonu,
zavelo me opet izmišljati jednu te istu ljigavo sladunjavu pjesmu
o ljigavo mi sladunjavo najdražim jutrima kasnog ljeta,
(eno je on top, K. likuje)
ponavljam se.
A onda pomislih,
ma zajebi to,
protegni se,
diši
i svakim udahom viči - nisam rezala vene, ne, JA nisam rezala vene.
Ne režem vene zbog idiota.
Vaše urlikanje sinoć, i rafale, zamijenio je muk.
Odlično!
U miru sam mogla dovršiti posljednje poglavlje novog Childa.
Misli mi zato ovog jutra režu
kao Reacher.
Ne, ja ne podnosim smrad baruta in the morning,
zvuk čahura na cesti i praznu pivu na zidiću
(a zanimljivo, Jacka volim, heh).
Jutro poslije narodnih m(a)rakana mentalis,
smetlar na cesti moj je najdraži
pjesnik.
Post je objavljen 07.09.2013. u 10:00 sati.