Sindrom gomilanja opreme je jedan poremećaj impulsa koji se javlja kod pojedinih fotografa, a očituje se u tome da dotični nekontrolirano kupuju i gomilaju raznu fotografsku opremu (fotoaprate, objektive, stative, rasvijetu, dodatnu orpemu...), pod izlikom da im ta oprema nužno treba da bi mogli "raditi dobre fotografije".
Nije rijetkost da takvi istovremeno posjeduju količinu opreme dostatnu da se njome opremi manji foto-klub, no svejedno je i dalje gomilaju, pod različitim izlikama, počevši od toga da im stari aparat više nije dobar iz prostog razloga što je proizvođač na tržište izbacio novi model "koji radi bolje fotografije", ali stari aprat "iz sentimentalnih razloga" neće prodati već će im ta biti "rezerva" (kao i onaj prije njega).
Ne treba ni spominjati da je često dotičnima uvjet za dobru fotografiju oprema, a ne fotografski talent (pa im gomila skupe opreme zapravo najčešće samo omogućava da snimaju tehnički savršene snapshotove), dok neki od njih možda time pokušavaju kompenzirati i neke svoje tjelesne nedostatke.
Nadalje, dok se veća količina opreme kod profesionalnih fotografa donekle još može opravdati (što je najčešće uvjetovano vrstom fotografije kojom se bave), kod amatera, koji od fotografije ne zarađuju, gomilanje opreme je zapravo bacanje novca - oprema koja se ne koristi predstavlja mrtvi kapital koji ne služi ničemu osim skupljanju prašine.
Svakako je mnogo bolje posjedovati jedan aparat i jedan objektiv pa njima vrhunski ovladati, nego posjedovati gomilu aparata, objektiva i svega ostaloga, pa trošiti vrijeme na razmišljanje što od opreme ponjeti sa sobom, a fotografirajući više vremena provesti mijenjajući objektive nego pritiskajući okidač aparata.
Post je objavljen 06.09.2013. u 16:50 sati.