Jutro. S noge na nogu polako krećem na posal. Jutros neću cestom. Spuštam se na more. Prate me cvrčci, kosi čopaju smokve, zoblju grožđe.
Sunce prosipa zlatnu boju na osušene cvitiće.
Možda ih posljednji put slikajem.
Kažu..... napravit će ovde pristanište. Već nekoliko godina govore a od pristaništa ni P.
Možda bude. Jednog dana.