Znaš...... napisat ću jednom tu svoju posebnu priču.
Možda. Jednom.
Stavit ću lila šeširić, spustit ručnu i pustit prstima na volju.
Možda...... jednom.....
U tišini kasnoljetne noći sa slutnjom na jesen, bez pivanja cvrčka, dok u daljini čujem tihu grmljavinu i ćutim miris kiše.
Možda je onda napišem.
Ili možda kad bez kucanja uđeš u san pa otvorim oči i sneno, zbunjeno te tražim.
Pa onda gledam kroz škuru, brojim udare zvona, zvijezde ili kapljice kiše.
Ili možda dok slušam šaptanje mora , kotrljanje oblutaka i prstima rasplićem meštralom zamršenu kosu.
O, da, napisat ću jednom tu priču šta se po glavi vrti.
Možda.