Toliko toga bih sama sebi voljela napisati, toliko toga sama sebi reći, ali dali to ima smisla pisati da riječi ostanu na papiru, sigurno ima samo ne znam od kuda da počnem pisati sebi jer trebala bih pisati od samog početka sjećanja jer tako bih upoznala sebe, jer ja sebe više ne poznajem. Ja sam ja a ipak sam netko drugi ali ni tu drugu nitko razumjeti neće jer ja sam teška, ja sam čudna, ja sam nepodnošljiva sama sebi, a znam da me ne podnose ni drugi. Ima li smisla biti iskren sam sa sobom, iskren prema drugima kada znaš da te ti drugi ne podnose, kada ne podnosiš sam sebe?
Ima li uopće smisla živjeti, kada te sve gazi?
Post je objavljen 29.08.2013. u 10:07 sati.