Marketing
KROVOVI GRADA
Još ka dite privlačila me stara kuća. Koristila bi odsutnost starijih, penjala se uz stare skale, pretraživala kutije, ili samo sidila i gledala.
Mater bi redovito dobivala napadaje ljutnje, jer gori je sve klimavo, trulo. Razloga stotinu, a prašina i stari kantuni bili su tako privlačni.
Iz tih pentranja mislim da je ostala sačuvana jedna knjiga, al da me ubiješ ne mogu je nać.
Nakon puno godina skitnja se nastavila jednom starom kamenom kućom. Puno većom i tajanstvenijom od one prve, otočke. Povremeno svratimo u nju, otvorimo, prođemo škripavim, drvenim skalama. Euro jack pot bi mi taman dobro doša.
A onda, opet nakon dosta godina vrime provodim u palači. Odjekuju tako moji koraci, škripuću drveni podi, škripe stare škure i cvile stakla dok ih otvaram. Slušam zvukove grada.
..... Ti si moj sann...... čujem iz obližnjeg restorana.
Dok prolazim salonom ogledam se u velikim, starim ogledalima, na lusteru bljeskaju kristalići, oko bacim na staru ventulicu. I onako u prolazu, ućini mi se kao da šuška krinolina, čipka i čuje se lagana muzika. Sa plafona me gledaju čudnovate glave.
Nedavno smo se uputile u đir neuređenim dijelom palače. Trošne grede, rukohvati, vrata i ponistre ne ometaju nas u razgledavanju. Pokušavam se orjentirat u hodnicima, prolazima, brojnim vratima, krakunima, zavojitim skalama.
Virimo kroz ponistre, šetamo terasom, gledamo krovove i grad sa mista nedostupnog svima.
I baš nam je lipo.
Post je objavljen 28.08.2013. u 13:21 sati.