Marketing
Prokleti kapitalizam
Evo došo sam doma na prenočište pa da napišem nešto.
Prokleti kapitalizam.
Tome se uopće nisam nadao.
Nije mi bilo na kraj pameti da bu ovak.
Žurio sam radit čim sam završil školu.Kakav faks,sam si mislio.Pa moji starci nisu išli na faks pa su sve imali i mi djeca kraj njih.Pa reko idem i ja što prije radit.
Oćeš malo morgen,veli "kapitalizam"!
Možeš radit al nebuš zaradil!
I stvarno je tak.Evo danas sam bio cijeli dan u Rijeci.
Sutra cijeli dan u Osijeku.
Preksutra Zadar.
U petak Sl.Brod.
Prođeš sve gradove,crnčiš ko pas,a opet na kraju kasniš s režijama,nemaš za pošteni šoping špeceraja,a kamoli neku obleku.Cijeli dan u nekom gradu i ne vidiš g od tog grada.
Pa dobro na poslu si,ali nekad se išlo po terenu pa si mogo bar kavu popit il prošetat koju minutu.
Al ne,sad te zovu svaku minutu,jesi ovo napravil,jesi ono,daj još ovo kad si već tu,nemoj otić a da nisi ovo završil...i tak non-stop.
Ko te pita jesi umoran,ili jel možeš vozit i još cijeli dan šljakat.
Nekad mi nije bilo jasno kad je bilo na vijestima da je čovjek zaspal za volanom.Sad vjerujem i znam kak je to,mene je sva sreća probudilia jednom ona bijela crta u tunelu,jer je onak hrapava pa zaruži kotač kad voziš preko nje..
Ono,vele ti,buš skoknul do Osijeka,Zadra .....
Da,da budem skoknul,to mi je tu odma.
A i to s faksom,mislim da ne pomaže baš previše kod nas,ipak ti treba veza,špaga da se zaposliš(kod nas već treba i štrik).
Znam puno škvadre s faksom pa su se jedva zaposlili kod vulkanizera.
A ovi današnji oglasi za posao su tipa: nabroji ti sto poslova koje moraš radit,i navede plaću od 2500kn.
Govno jedno,odi ti radi i preživi sa tim novcima.
Tu se opet vraćamo na državu koja to dozvoljava,al neda mi se pisat o državi,pun k... mi je države.
Još je kao danas normalno bit sretan kaj uopće radiš,a ak radiš moraš bit sretan kaj ti plate to kaj si krvavo odradil,jer uvijek vele pogle one kaj rade a ne primaju plaću.
To je mislim još najgori scenarij.radiš a nema plaće.
I opet se vraća priča na državu.
Nemreš više ni pisat blog a da ti se riječ država ne miješa.
E nečeš više kod mene uletavat.
Jesmo li mi takav narod da možemo toliko trpit i gutat govna?!
Koliko mi možemo trpit i šutit,bar po nećemu vodimo.
Reko mi je jedan prijatelj:mi možemo trpit dugo,al onda kad puknemo,e onda smo fakat pukli .
Pa ajde,kad ćemo više puknut.
Mislim da smo mi onak više tipovi,gle meni je dobro i sve dok je meni dobro baš me briga za druge.
Imam posao,radim,žena radi,nema nas doma,a di su novci.E to zbilja ne znam,di su novci??
Pa valjda kod tih prokletih kapitalista,nikad im dosta,nikad.
A izgleda i nama nikad dosta trpljenja.
Moram sad ić spavat,sutra moram skoknut do Osijeka.
E da ga bar vidim kak izgleda.To je već pusta želja.
Daleko sam od materijaliste,volim radit,al hoću i zaradit.
Pa kakve su to plaće,a sve se više obaveza i poslova tovari jednom čovjeku.
Pa to nebi ni Superman izdržo.
Laku noć!
Post je objavljen 27.08.2013. u 22:37 sati.