Čudno li je ovo moje
selo.
Nocas sam ostala kuci,
jer se nije javio.
Pa se javio,
suvise kasno da bi
iz sela stigla igdje.
Ako se dobro sjecam
opet je bilo dva ujutro.
U tom je trenu
nestalo struje,
Kraljević je sakrio
glavu pod deku, a ja
sam svoju zabila u
jastuk i mozda preglasno
opsovala.
Molio me, bio je tamo
i htio je da i ja budem
tamo.
Ali njegova želja i moja
volja ovoga su se puta
nonšalantno
razišle.
Hladno je.
Pospremila sam kupaći
na mjesto za zimovanje.
Bliže rubu privukla sam
veste i duže majice.
Od haljina još ne odustajem.
Samo od ispod navučem tajice.
Briga me kako izgledam.
Jutros sam kilu naranči
platila dvadesetičetiri
hrvatske kune.
Poželila sam da im posao
propadne. Odmah. Iako su
tek mjesec dana u novootvorenoj
voćarni. Fali mi Stari Šiptar.
On je znao na lijepe oči
ubaciti za tu cijenu bar jedan
limun po vrhu.
Tišina je noćas bila glasnija
od grmljavine i kraljevićeve
borbe sa janjećom kosti.
Stišala sam zvuk
mobitela.
Budalo! On leži vrlo
blizu mene.
Odakle ti pravo uzurpirati
moj san svojim glupim idejama.
Zar stvarno misliš da ću
poletit kad poželiš.
Neces razbojnice! Nisi
zasluzio.
Čudna li sam ja u ovom
mom malom selu.
Post je objavljen 26.08.2013. u 17:42 sati.