Boris, reci mi molim te, reci mi bilo što. Ovo postaje neizdrživo, bojim se. Ne za sebe, bojim se života...ovo moje srce ne može se s tim nositi. Ja sam mislila da sam jaka, da mogu puno. Sada vidim da sam ništa, nula...obična krhotina. Ništa sine od mene ostalo nije. Ja ti više nisam ja, nema one hrabre mame koja se bori. Ti si bio moja druga polovica, nje nema, a moja se rasula. Znaš, ja bih trebala biti jaka, ostatak obitelji me još treba, ali nemaju sada ništa od mene. Jednostavno, slomila sam se...od kuda ću izvući snagu za dalje...kad volju gubim, nemam želje sine...
Osjećam se osakaćeno, meni je otkinut komad srca, dio mene fali...otišao je s tobom...ne brini, nije mi žao zbog toga. Žao mi je što nisam cijela s tobom. Znam da nije u redu, svjesna sam što pišem, ali trenutna bol nadvladala je razum. Umrlo je sve drugo u meni, osim želje biti s tobom. Oprosti mi, molim te. Znam da te ljutim, točno znam što bi mi sada rekao, ali nemoj se ljutiti na mamu. Mama vam je posvetila život, obitelj mi je bila svetinja i sada mi se rasula kao kula od karata...volim te anđele moj.
Post je objavljen 22.08.2013. u 22:16 sati.