I prolazi još jedan dan, sumrak se spušta na našu dolinu. Poznavao si je u dušu, prolazio njome bezbroj puta. Letiš li sada iznad nje, gledaš li nas sine? Molim te, nemoj se ljutiti na mamu, ja sada ne znam drugačije. Oprosti što plačem, oprosti što stalno govorim o tebi, što stalno mislim. Jače je to od mame, voljela bih ja da to mogu izbrisati, da ne postoji taj dio u našem životu. Znam da nisi to želio, nisi se nadao...usprkos vjeri da ti je dobro. Tražim, pokušavam moliti koliko mi srce i razum dopuste, dopire ova bolna molitva na nebo. Idem svaki dan k tebi, osjetim tada blizinu, ali fali mi dodir, fali mi sve tvoje...najviše osmjeh
http://youtu.be/f_qBZsbYmjo
Post je objavljen 21.08.2013. u 19:30 sati.