Ima li pozdrava s kojim te mogu pozdraviti, možda:"Sine, ljubim te." Što drugo da ti kažem u još jedno jutro bez tebe? Nisam još ušla u tvoju sobu, nemam sine hrabrosti. Čekam da me zovneš da ti nešto donesem, onako kako si me često znao zvati. Sada nemam snage, ne mogu ući. Jednog dana kada rana ne bude ovako svježa, možda. Jutros ni slova ne idu, ništa ne ide više kao nekad. Ništa, znam samo da mi nedostaješ...
Bili smo malo prije ja i tata kod tebe, bili smo tamo gdje si stradao. Pitanja milijun, odgovora nema. Da li je znakovito što si život izgubio pokraj raspetog Spasitelja na križu. Šalje li On meni poruku, želi li me utješiti da si bio više Njegov nego moj? Ne znam, za sada mi je to još teško prihvatiti, znam da ćeš mi javiti kroz neko vrijeme, ja to znam. Ti svoju mamu nećeš ostaviti u neizvjesnosti, nekada malo kasniš, ali se javiš...uvijek se javiš. Slao si mi poruke u četiri ujutro, ja sam tu, ne brini. Tako ćeš i sada javiti, samo da dođe vrijeme, ja sam tu, ne brini. Leti sine s anđelima nebeskim, leti...ali molim te, javi mi se...makar u snu. Veliki zagrljaj ti šaljem i svu ljubav srca svoga. Volim te...
Post je objavljen 17.08.2013. u 08:24 sati.