Bubamara
Priča o bubamari
Prije neki dan plivam. Valovi me pomalo smetaju, ali ništa zato. Malo ću sporije.
Ugledam bubamaru, okrenuta na leđa, muči se, poletjela bi, ali ne može. Smočenih krila, nožica okrenutih gore, bori se za život.
Uzmem bubamaru na ruku, i tako ona i ja plivamo, jednom rukom plivam, drugom u zraku sa njom.
Cilj je, da je dovedem do obale. Daleko sam bila odmakla. U jednom trenutku sav njen svijet bila je moja ruka. Rastrčala se bubamara po mojoj ruci sretna, suha...ali od ograničenog prostora moje ruke i njene brzine opet mi padne u more.
Opet je uzmem...i spasim....pa opet jedno pet šest puta...
Čvrsto sam odlučila spasiti je...
Doplivala ja, do jedne stijene...spustila moju bubamaru na suho...ona zamahnula svojim krilcima i poletjela..
Često promislim na moju bubamaru..
.što bi bilo da nisu bili valovi, pa da sam brže plivala, nebi je ni ugledala...što bi bilo...da me nije bilo briga za taj mali stvor...što bi bilo da sam je ostavila nakon prvog pada u vodu...
Post je objavljen 15.08.2013. u 14:06 sati.