I na kraju dana, kad ostaneš samo ti, samo ono što osjećaš i sve ono što nisi mogla glasno da kažeš, sve izbacuješ iz sebe.. Čuješ samo svoje otkucaje srca, a onda i njegove, jer kucaju u istom ritmu... Ne trebaju ti više nikakvi dokazi o postojanju ljubavi, o tome koliko te on čini smirenom.. I onda znaš čije naručje je najsigurnije na svijetu i kome bježiš kad te steže u grlu i praviš se hrabra i ne plačeš... I onda znaš da je on tu sa tobom na kraju dana, na kraju razočarenja, svađa sa roditeljima, problema , svađa, želje da nestaneš, želje da te neko čuje... Sve prestane.. Samo sklopiš oči i slušaš svoje srce kako lupa sve jače i jače.. I nebitno koliko ste udaljeni, osjetiš ga jer njegovo kuca u istom ritmu... I sve jače i jače...
Post je objavljen 19.02.2013. u 11:22 sati.