Nekad mi se sve čini tako nestvarnim , kao neki san iz kojeg ću se probuditi... Da ću ustati i reći ' ma sve je to bio samo san, loš san ' Ali nije .. Nažalost nije... Čudno je to što se dešava, jako čudno.. Čudno je to što ga još ne zaboravljam , volim ga istom jačinom kao nekada .. Čudno je to što svaki put zadrhtim na spomen njegovog imena.. Čudno... Nemam ja više ni one nade koju sam nekada gajila, a o snazi da ne pričam... Ali džaba opet mi fališ , ali kako dalje ? Kako protiv svojih osjećanja, protiv same sebe ? Kako reći ljudima da te ne volim, gledati ih u oči, a lagati, a u sebi vrištiti ? Neće oni nikada shvatiti moju bol i ljubav prema meni, ma koliko god ja im objašnjavala, neće ..
Post je objavljen 06.07.2013. u 17:27 sati.