Zašto te i dalje čekam, znajući da se nikad nećeš pojaviti, zašto se nadam tvom dolasku, kad znam da nećeš doći, zašto se nadam tvom pozivu, kad znam da nećeš pozvati ? Zašto je život tako kompliciran i čudan? Možda sam ja previše voljela, previše davala sebe za tu vezu, a nisam smjela, nikako... Dok si ti stajao s strane i gledao kako se borim ne poduzimajući ništa... Stajao mirno i gledao, puštajući ovu ludu i naivnu curu da sve radi.. Da se bori.. Da voli za dvoje.. Da plače za dvoje.. A ti, da li si me imalo volio ? Da li me se ikada sjetiš , da li ikada zapiš s pomisli na mene? Samo malo tražim, samo malo pažnje, pri tim odgovorima... Možda ih nikada neću dobiti , možda ću čekati u nekoj tami , ali možda će doći i taj dan kad ću s ponosom reći da te ne volim više..... Ne 'možda', sigurna sam da će doći. ...
Post je objavljen 12.07.2013. u 17:12 sati.