Dođe mi digod da se zaboravim smijat
Da zamolim sunce da pristane grijat,
Jer postali smo ono šta smo pljuvali,
I samo ružne navike sačuvali...
Dođe mi dogod da sve obojam sivo
Da privarim srce, da mi ne bude krivo,
Jer postali smo ono šta nismo tili,
Ka da nikad ode skupa nismo bili...
Pravdamo se pogrešnim ljudima,
Ljubav ka geler u grudima,
I zaboli pri udisaju svakom,
Živili smo pod pogrešnim znakom,
Makar izblidilo
Ali meni je vridilo...
Post je objavljen 05.08.2015. u 11:03 sati.