ili zauvijek 23?
Težak je dan, od jutra vrućina i sparina baš kao i prije 31 godinu, na današnji dan i u ovaj sat u koparskoj bolnici pripremala sam se za tvoj dolazak, a kad smo se konačno upoznale zaljubila sam se ...... i više nisam mogla zamisliti svoj život bez tebe.....
Jutros ti nosimo ruže, tvoj Stari i ja, od vrućine jedva dišemo pa i ne govorimo. Ili smo mučaljivi od teškog tereta, prevare života, tugovanja, suza, besmislenosti, jada, mora, nesanica, psihičkog propadanja, ogorčenosti..... svega.....
Mislila sam tih 15 minuta samo na jedno: Nije pravedno, nije u redu, nije prirodno, užasno je, očajno je, ne mogu više, ne mogu više ....
Tvoga tate ruka na mom ramenu, stisak, poručuje mi bez glasa "Drži se", a ja se nemam čega držati.....