Uletio sam u tramvaj na glavnom trgu. Kroz prozor sam gleda tipa šta kopa po kanti za smeće. Tražio je boce. I kao da je je govorio.
Pogledaj svijet mojim očima,
pogledaj tugu što je vide noćima.
Tama je beskrajna iznad svijeta što guši
moje molitve što gore u duši
tiho vrište kroz ulice grada što se ruši.
I teče noć...
Ja hodam beskrajno i nema mi tog sjaja
mjesec je pun i koračam do kraja
ali nema te granice, nema tog sjaja
nema u srcu ni pakla ni raja.
Krenuo je tramvaj,a ja san pustio stvar iz mobitela pravo u uho. našla je svoje misto do mog mira :-)
Post je objavljen 26.07.2013. u 22:19 sati.