Ruke, ni ptice se ne rastaju.
Ne rastaju se ni vode.
Na granici, ni izvan granica.
Ni u granicama.
Svijet je izvan svih granica, izvan svih okvira;
unutar jednog prostora,
unutar jedne tišine - u čovjeku (koji je grad),
u gradu (koji je zemlja).
A zemlja se ne može rastati od sebe,
ni od grada, ni od čovjeka.
Zato nemojte pokušati da iselite ovaj grad;
jer ga ne možete rastaviti od njega.
Nemojte pokušati da iselite ovu zemlju,
jer je ne možete rastaviti od nje;
ona je nepreseljiva. Ona je zemlja - narod,
koji se ne rastaje od sebe.
I ja sam ova zemlja,
ovaj narod, ovaj grad.
Nemojte pokušati da me rastavite od mene.
Nemojte pokušati ovu zemlju - žive i mrtve, i zemlju.
(Bilo bi kao da se i nisam rodio,
kad bi je mogli izvesti iz mene.)
Ali, čovjek je neiseljiv, kao i zemlja.
I ne može se rastati od sebe.
Josip Pupačić
Post je objavljen 23.07.2013. u 22:36 sati.