U padretovoj gajbi je kupatilo izgledom kao ona kupatila u austrugarskim masivnim građevinama di je nekad obitavala carska tajna policija. Nikome nije bilo važno kako izgleda jer su vjerojatno imali važnija posla. Požutili zidovi,u jednom kutku vlaga, prozor je izjeden. Vodokotlić radi u po snage valjda od kamenca. Nagovaran se već mjesec dana to popravit,ali sve razmišljam dobro je i ovako. Staro sranje je bolje ne dirat jer će se pokvarit,a u kući od alata ni traga. Osim toga ne želin pridonosit za tipa iz susjedne sobe. Ne znan zašto inače nisam takav,ali tip je malo šumast.
Padretova soba nije bogzna što velika. Ispod prozora je stol sa kompom, poluraspadajuć ali se dobro drži za svoje godine. a desno od njega u istoj visini mali kantunalić, isto tako poprilično pojeden što vlagom što nebrigom.
Kroz glavu mi prošla slika još dok sam ima pa valjda 6-7 godina . Stari je sidia na kauču,a ja ispred njega na podu, odma ispod televizije pravio štetu od trakica, perforacije od tv računa jer je stari pored svog posla bio inkasator pa se zajebava sa računima svaki dan. Mater je ušla u dnevni boravak i u ruci je imala alat za obradu drva. Stari pogleda nju pa onda mene,a ja blejin i ne mogu povezat nju,alat i situaciju. Stari se odjednom nasmije i malo poskoči sa kauča okrene se materi i pita "a štaće ti blanja mama?!" pa se nasmije i pogleda mene. :-)
Pamćenja kod malih su nevjerojatna. Eto :-)
Post je objavljen 22.07.2013. u 19:45 sati.