Zove me barba Ivo Madona sinoć navecer.
- Branimir dojdi uzet skutu.
- Evo Ivo dolazin odma.
Di neću poć po skutu. Pa ku skutu?! Takvu skutu je jedino nana Kate mogla ucint, sada ju je sin naslidi.
Kada san doša u ulicu, on sedi na prag od kuće barba Jure Morića. Malo čakulamo, pokažujemo jedan drugome dešvane noge.
Dok nas dva čakulamo verhu nas piva jedan gardelin. Gušt ga je čuhat. Okrenen se prema gori, ali taj tić ne šumja na gardelina, više nekako hita na lastavicu, a opet ni lastavica. Ne govorin Ivu ništa, ali mi vrag ni da mira da dojden do toga ki je to tić. Siti san se da san u jednon članku novinarke Jagode Vukušić iz Novog Lista, pročita da u Pag obitavaju tići „Čiope“, ki su rod lastavic i da lipo pivaju kako i gardelini. Svako jutro ja čuhan tu glazbu, na škulu imaju nekoliko gnjezda i milina ih je ujutro cut.
Kako je Internet sveta stvar za nać sve moguće ca na ovom svitu postoji, tako mi se za Čiope otvorilo ijadu i jedan članak. Pa san tako sinoć dokasna i celo jutra čita te tekstove i evo ca san nauci.
Čiopa je pepeljasto smeđe boje po celon tilu s belon flekon na vratu, ali nasuprot svitlom nebu izgeda cerna. Ima duga i serpasta krila i kratak raširen rep. Obično ju se zaminjuje za lastavicu, međutin čiope u letu ne savijaju krila. Isto tako, nećeš je vidit na tloh – njihova gnjezda su sakrivena pod krovima ili sličnim mistima iz kih berzo izlećuju. Čiope su interesantne i radi dužine života – neke živeju i do 21 godišće.
Za razliku od lastavica, čiope nikada ne sediju na granama. Može ih se vidit u jatima u berzon letu oko krovava i zgrada, di su sagradile gnjezda, uglavnom u gradovima. Cešće se viđaju u sumarak. Crne čiope su izversni letači. Uzrak provedeju skoro celi život, a slijeću samo radi gniježđenja. Čak i spe dok letiju!
Čiope stižu u Europu početkom maja na misto di su ucinle gnjazdo i berzo se prošire celin kontinenton – obično unutra dvi nedije. Čiope izlegu dva do tri jaja i mužjak i ženka zajedno hraniju mladi tići. Pocetkon augusta se tornivaju nazad u Afriku.
Gospođa Vukušić je svoj dio teksta završila:
- U gradu Pagu žive majušne lastavice imenom čiope. Žive još samo u Hvaru i Dubrovniku. Njihova Domovina je Grad. Pa ma što ljudi o njima i gradovima mislili.
Lipa je to spoznaja da čak i tići znaju ca je grad, i da to znaju poznat. Cuvajmo naše čiope u ime našeg identiteta, u ime našeg Grada.
Post je objavljen 04.07.2013. u 23:21 sati.