Sad u piratskoj internacionali upoznajem neke mlade opake huligane. Jebiga pirat možeš biti ili geek s cvikama, komp majstor ili uličar s pedigreom, nema treće. Ovi prvi toleriraju ove druge, samo ih ponekad na tim internet konferencijama kad postanu dosadni diskretno isključe, ono tehničke smetnje, ovi drugi preziru sve koji nisu prošli bezizlazne situacije koje prate svakog iskusnog narkomana i naravno izašli iz nijh, koji nisu barem jednom privedeni i uslikani pri privođenju.
Nalete tako na likove poput mene u toj priči i upitaju se, kog vraga mi tu radimo, ćelavi, pristojni, još niti ne smrdimo dovoljno, barem ponekad, kako mislimo iznijeti društvenu mijenu na svojim plećima. Nikako, mi smo tu samo za ometanje svakog konstruktivnog kompromisa koji vam pravi freakovi i drugari s druge strane ponude, kvaritelji jebene igre koji znamo da izgled, a i godine često varaju.
Ljeto je i ruksaci su mi zanimljiviji od sve predvidivijih demonstracija kroz moj grad.