U žežin svetega Ivana
Ovode u sentru grada
Na jednoj širini
Pali se vatra
A dica i judi priskaču priko
Ko se ne boji da će se ispeć.
Počinju dani Radunice
Di kroz igranje karat
Igradu za pobjedu
A posli večeri čakavske poezije
Dolazi dan zabave.
U ugodnen danu
Puti su puni judih
Dice, cura i mladićih,
Mama, tata i starosti
Bakih i dida, nonotih i nona
Od jutra čekaju mažoretkinje
A na večer uz nike pivače, klape
I privatne zabave
Uživaju svi skupa
Ka na selu.
Sitili su se kako su se
Baaš tote vezivali tovari
Pa su za ovu priliku
Doveliu jednega u Radunicu.
A on bi reva ali ne može
Jer umjetan ne može revat
Ni zabavjat jude ne može
Samo oni koji ga ne poznajeduju
Promatradu ga.
Lipi su to običaji
Di sa puno voje
Uz smih, šalu i pismu uz gitaru
Ili harmoniku
Ispiju se boce vina
Alkohola, soka i vode
A uz pečene srdele
Niki se judi najidu
A puno ih se obloče,
Onako sa uživanjen.
Danas se ne radi.
Judi trebadu odmor
A kuće su otvorene tega dana
Za svoga i stranca
I ni nikomu ništa zabranjeno.
Jer svi želimo onen sa strane
Ugodit i zabavit ga.
Digod u kojen kantunu
Bude i onega ča nebi trebalo bit
Nika bahatost i divjaštvo
Ali to sve bude oprošćeno
Jer su to ''Da'ni Radunice''.