Povremeno, kad zareda red kiše, red sunca, kod mene bude sve nekako lipo, zeleno, bujno. Beskorisno uglavnom.
I onda, dok se čuju zvuci kosilice, ja zavirujem u tajanstveni, bubičasti svijet.
Svakakvih bubica ima u ovom zelenišu. I nisu mi baš omiljene. Neke izgledaju kao da su došle s nekog drugog planeta. Ma pravi alieni. Ozbiljno. Buljaste oči, puno nogu, dlakavih. Gmižu, lete, mira ne daju. Prave male napasti.