Svake godine u ovo vrime slavi se SUNCOSTAJ,
u kršćanstvu usvojeno kao slavlje rođenja Ivana Karstitelja.
Prije se palila vatra i za svetog Petra, što je napušteno
kada je misto paljenja postalo neupotrebljivo.
Za svetog Ivana pjaca još uvik trpi taj običaj.
Dok se ne civiliziramo!!
Bor ubran, očišćen od grana, donešen na lice mista.
Jedan kraj stavjen nad rupu i dizanje počinje
postepeno
korak po korak s podpuntelavanjem sa skalama.
Na dvi strane ekipa drži vrh bora arganelon (uzon)
i evo ga ....... na, na, na.... pade...
Sva srića ča su naši stari prin 500 godina
tu sagradili visoki zid i bor se lipo samo na njega napožo.
Tako ni bilo potriba iznova, dizat ga sa zemje,
već ga se nateglo konopima da sede u rupu,
i onda udarili kajle da više ne more mrdat.
I sad, kad je došo na svoje misto,
ekipa se namistila za milenijumsku fotografiju.
U nedostatku Strikomana dobar je i Geomir!!
Svake godine je problem sa drvima koja bi se u podnožju bora palila
pa se prije išlo po mistu i vikalo:
Svietemu Ivanu dor, kuo imo neka do, a kuo nimo Buog mu do!!
Ove godine ono ruglo od barake na škveru odlučili rasčistit
i tako sveti Ivon dobio dor, da će to bit pakleni ogonj,
a žerave će bit za vola ispeć!!
Meštar Tomo sad more skupit uzu
ča malo njih danas zno učinit.
Bor čeka večerašnje paljenje i svečanost
a i jo da se skalon s križa
i seden da odmorin malo kosti!!
Da odmorno dočekan večerašnju feštu!!
I da sutra uredno zabiližin Ivanjski krijes!!
Post je objavljen 23.06.2013. u 20:05 sati.