Pregled posta

Leža san na krevetu i razmišlja o tome kako je sve počelo.Kad san te vidija oni put u gradu s onin osmijehon od uva do uva.Proklinjen taj dan.Mislia san da ćeš bit naporna ka sve druge al ne,bila si posebna.Zamantala si mi glavon ka nijedna prije.Kolko god noći san potrošia sa drugima,uvik me nešto vuklo tebi.Bila si ono šta se samo jednon dogodi.Zavolia san te,jebiga.Sićan se naših izlazaka i onog tvog sramežljivog osmijeha koji me dovodia do ludila.Tia san te stisnit onako luđački,lutkice moja.Bila si tako ranjiva,a u isti momenat tvrdoglava do Boga.Tako si me znala iznervirat.Nisi se pravila fina.Znala si me u dušu.Jebate kako te mrzin,otišla si ća,ka da ti nikad nisan ni značia.Vidin te povremeno,lipša si nego ikad,a ja budala nisan svaća šta san izgubia.Nekad kad se svitla ugase prođen ti ispo kuće i gledan u tvoj prozor.Sanjaš nekoga drugoga.Onda bižin ća da me ne bi tvoja mater vidila i rekla ti,kako je ta žena mene mrzila.Al spalia bi vas sve i rida nad tvojin ostacima ka malo dite jer se ne mogu pomirit sa činjenicon da više nikad neću osjetit tebe u svon zagrljaju niti oni miris tvog parfema koji san obožava.Nijedna nije kakva si ti bila,s njima legnen al samo se sa tobon želin budit.Uništila si mi život,a ja se ka kreten nadan da ti još uvik falin,da ćeš opet bit moja.Nekad plačen za tobon ka najveća pička i ti znaš da ti ne bi to prizna ni da me mučiš.Čujen da si sritna bez mene,neka samo da opet vidin te jamice u tvojin obrazima.Izbia bi iz gaća bilo koga kome se tako smiješ.I dalje si moja,neću te pustit,pa makar u mojin mislima smo skupa opet na našen mistu.Nadan se samo da me se nekad sitiš,u ovon trenu mie samo to dovoljno.