Pregled posta

mogu ja dalje

Friško je jutro. ponediljak. Spavao sam preko 12 sati. Razvlačili su mi se snovi sinoć,baš kao i ja po krevetu. Malo se pokrij ,malo se otkrij.... Svjetlo dana se pojavilo prije 5 i od tada pa sve do 7 kada san se diga je trajalo dugo, još duže nego cijela noć. Kao da sam tada izgubio percepciju vremena i promatrao mutne snove izgledalo je kao da sam netko treći koji promatra. :-)
Još se iz pepeljare na stolici ,pokraj kreveta razvlači tanki sivi dim a ne sjećan se da sam zapalio cigateru. Jučer sam opet bio sa njima. Ljudima iz polusvijeta koji su me iz nekog razloga prihvatili. Mada ja ne idem za tim, mislim svakome odgovara da ga okolina prihvati,samo ja ne stremim ka tome da budem dio njin. Ja mogu pit i zajebavat se jednako kao i ne pit i još se više zajebavat. Meni ne treba nikakav stimulans za ludosti i humor. Na kraju, to nije moj način života,ja neću bit više državni pacijent i neću se prepuštat rijekama alkohola dok topim tugu i bavim se grizodušjem. U čemu je stvar? Stvar je u tome šta san ja svu tu ekipu znao još od prije 15ak godina. I mnogi od njih su mrtvi. Čedo je živ i potpuno je isti. Čedo je beskućnik,alkoholičar i narkoman. Kažem beskućnik mada živi u stanu kod jednog hiperaktivnog tipa,stanu kroz koji svako malo nalete sumnjivi tipovi. Neki dan je jedan tip u stanu umra od overa, pa sada imaju pizdariju. Čedo je tip koji popodnevne sate provodi pijuckajući bambus ,dok čita knjigu. Tip samo čita knjige ,ima puno informacija i pravo je fino sa njim razgovarat o nečemu jer je lagan razgovor kada se jedan drugoga nadopunjuje. Jedan je tip snimi dokumentarac o njemu.



Vuk. Nekada je izgledao kul i rokerski i bilo ga je ugodno za vidit. Onako nosio je uske hlače,čizme,košulju i prsluk. Uvijek neke pizdarije po njemu narukvice,ogrlice,privjesci, prstenje... uostalom kao i ja crni panker :-) Nego vuk se evo da kažem nekako predao, pustio je da ga život-rijeka bezuvjetno nosi i dok ga tihe struje vuku, on je zatvorio oči...
Malo mi tužno vidit ga obučenog u prljave hlače,zimsku jaketu i dva prsluka na sebi, dok spava na klupici u paklu ili dok kljuca na sred trga. U zadnjih tjedan dana on je čisti užas! Ja sam mu fino reka ,prikane, ne jebi me! sa tobom neću hodat gradom jer uporno odbijaš bilo kakvu pomoć. Ja ti mogu riješit šta kod sebe ,šta kod drugih da odneseš te svoje stvari koje vučeš,da ti operem robu... ali on neće. Reka san mu da izgleda kao turist koji se izgubio i nema plan ni mapu.. Ja znam zašto neće. Neće jer je zao. Najviše prema sebi. On je jedan od onih ljudi koji bezuvjetno vole tugu i žaljenje. Pederčina jebena. Pred neki dan ,kada sam posljednji put sa njim iša van parka,je sjeo na pod čekajući tramvaj i kreštao po običaju. Ja sam nosio gitaru i čeka svoj za doma nisan ga više moga podnit. Kad odjednom mic po mic priđe mu neki tip i kaže da mu je poznat i pita ga da li je beskućnik. A je vuk stvarno je beskućnik. Mada ima i on svoj stan a u zadnje vrime ima neku lovu. Tip mu ponudi da živi u kući na periferiji grada sam sa jednom babom i da ništa ne mora plaćat ,samo malo uređivat oko kuće i unutra se brinit o babi. Ima bi svoju sobu i sve kako spada... Vuk je to zapustio. Ja mu više neću pomagat. Ko ga jebe neka plače nekome drugome. I to sam mu reka i on se složio sa tim pa šta onda.


Sandro. Sandra znam dok je još bio alternativac. Dolazio je visit u park još prije 15 godina i posli bi išli u jabuku. Ajme koja vrimena lipa :-) .Nekada je bio maneken,a sada. Sada je osušen, ispijen, mršav i zapušten. Ne volim kada netko laže samog sebe ,a to radi svaki put kada mu ja pričam o idealnim uvjetima za lječenje koje pruža jedna terapijska zajednica u splitu (nisu sekta). On sve kao da ga zanima,ali vidim mu po obrisima lica i očima, vidim i prepoznam kada umjesto čovika priča 40 heptanona. Vidim kada netko laže samog sebe. Narkoman je. Zapravo svi su,samo neki nemaju granice kao sandro. Svaki drugi dan je poluživ od dvije bočice hepova i votke. Imaju jedan dućan di svaki dan kupe nešto jeftino i malo i šaniraju žestoko piće. Par puta su pali,ali to ih ne zaustavlja :-) Jučer je vuk maznia bocun bijelog ruma. A sandro 5-6 redbulova i pune šake čokoladica. A zašto to rade - zato što mogu. Sjedio sam sa njima i pio sa njima u uličici koja vodi do parka. Odmah pored kanti za smeće im je standardna lokacija. Sandrov stan je zapušten, smrdljiv i bez sanitarnog čvora jer je slomio sve i bez struje je. Čovik se prepustio čarobnom krugu i ne virujen da će skoro izać iz toga.

Sve su to jebivjetri sa kojima se ja u zadnje vrijeme družin. A ni sam ne znam zašto. Primjetio sam da sam se naša u istoj situaciji od prije 15 godina. Tada ,dok sam bio mladi panker sam izlazio u taj park i nisan ima planove za budućnost, samo jasnu viziju i kao i sada, tada sam postavljao i obavljao stvari koje su bilo potrebne da je ostvarim.
I jesam ostvario sam viziju. Nedugo nakon toga imao sam svoj komadić mira,posao,kompjuter, električnu gitaru,psa i ženu koju cijenim. Sve je to razbio heroin.Promijenio sam grad i naša se opet u zagrebu. Igrom slučaja vizija se meni i drugi put ostvarila,samo što je ovo zadnje tj. ona ispala greška koju sam platio tako što sam se opet naša u situaciji istoj od prije 15 godina... I znaš šta moj dragi blože. Meni je dobro. Znam na čemu sam i znam i osjećam stvari koje me ispunjavaju čak još više kao prije.
Odmaklo je jutro raspisa san se. Kava mi se ohladila a nisan popi sve. Skuva bi drugu,ali neman vremena iden do radione... imam neku viziju u glavi i znam da ja - mogu dalje ... Kako bi reka padre,koji je sada u rovinju "život je maskenbal" :-)



Post je objavljen 17.06.2013. u 07:32 sati.