U gluho doba noći osjećam tvoj dah
ne otvaram oči jer hvata me strah,
da nećeš biti tu da si samo san
u praznom krevetu da budi me dan...
Vatru si u srcu zapalila i s njom se sada borim
da me voliš kad si izjavila da samo zbog mene postojiš,
i jasno mi je da te nosim ispod kože
i kasno je ništa se tu učiniti ne može...
MA NEĆE OVA LJUBAV DA NAS UBIJE
IMAM U SEBI SNAGE ZA NAS OBOJE,
NEĆE LJUBAV OD ŽARA IZGORJETI
JER NE MOGU TE DRAGA PRESTATI VOLJETI,
MA NEĆE OVA LJUBAV ODJEDNOM DA NESTANE
OSIM AKO MI SRCE KUCATI PRESTANE,
NEĆE OVA LJUBAV UMRIJETI NIKADA
SVE DOK SRCE MOJE TEBI PRIPADA.
Na izvoru sam tvom žedan vodu pio
okupao se u ludilu svom što nisam smio,
i sada sam postao tvoja igračka
da se sa mnom poigraš kad ti odgovara...
Na stranu pamet sva i molitve Bogu
kad srce dobro zna da bez tebe ja ne mogu,
zato dajem ti sebe ovakvog ako me želiš
da pratiš me u stopu, sa mnom vječnost podijeliš...
Post je objavljen 10.06.2013. u 09:29 sati.