to je istina, je dobro je onoliko koliko si sami napravimo dobro jer smo tada sretni i nema veze što je vani tmurno i neprestano pada dosadna kiša jednostavno uživamo u onom što nas veseli, a mene u posljednje vrijeme ništa ne veseli i sama sam zbog toga kriva jer nemam ni volje ni želje da mi dani budu ljepši.
sama sebi sam višak ne mogu se ni pogledati u ogledalo jer kada pogledam ugledam ispred sebe strašilo koje jedino na poljima može plašiti ptice, ali ni strašilo više nikome potrebno nije.
treba mi netko da s njim popijem kavu, da ga zagrlim, da mu se smiješim, da plače pored mene, ali nikoga, baš nikoga nema i ja se ne mogu radovati novom danu.