Marketing
SLUČAJNO
Teta Irena bila je kupila puno kupina na trgu i od njih skuhala sok… mmm mljac… za zimu. Razlila ga je u flaše i odnijela u podrum gdje je držala i ostalu zimnicu, poredala flaše na policu. Te jeseni skuhala je toga soka abnormalno puno - dobila je čak 30 flaša sirupa! Poredala ih tako po polici, rekoh. Bilo ih je lepo videti… a i ona bila je ponosna, svima se hvalila.
Svi su se nadali da će dobiti koju flašu toga soka, jer naravno, nije bilo šanse da ona to sve sama popije. Obećala je da će dati svima.
Ali teta Irena nikako nije davala taj sok.
Sinu J i njegovoj obitelji dala je jednu flašu, sinu B i njegovoj obitelji jednu - i to je bilo sve. B se pobunio, rekao joj je da je škrta, da zaista ima previše toga soka i zašto im ne bi dala još. Ona se izmotavala da će im dati drugi put.
No nedugo zatim desila se katastrofa. Improvizirana polica na kojoj je bio sok pukla je i sve flaše popadale i porazbijale se… sve do jedne! Ta polica - to je bila jedna daska, naslonjena na cigle… i ta daska se svinula pod teretom tih flaša i pukla.
Bog ju je kaznio... odmah je netko zlurado komentirao (mislim da sam to baš bila ja) ...da je poklonila nešto više od toga silnoga soka, teret bi bio manji i polica možda ne bi pukla.
Moj kum B jednom mi je rekao da on nikada ne bi uzeo novac da ga nađe na cesti, pa makar se radilo o samo deset kuna. Pitala sam ga zašto, a on mi je rekao da je to kod njega tako - ako pronađe nešto što nije njegovo i uzme… u vrlo kratkom roku onda on izgubi nešto svoje.
Naveo mi je par primjera… Jednom je tako na cesti pronašao neki novac, ma nešto sitno… nije bilo bogzna što, nekome valjda ispalo, nigdje nikoga nije bilo i on se sagnuo i uzeo to. Još istog toga dana na večer on je izgubio svoj novi šal koji si je nedavno bio kupio i koji je koštao baš toliko novaca koliko je našao.
A baš sam i ja primijetila nedavno… imala sam vrlo lijep upaljač. Jedan dan dođe k meni jedna cura i vidi upaljač i počne se diviti. I opet se divi... Meni je bio drag taj upaljač, ali kada sam vidjela koliko bi ga ona željela, odlučim pokloniti joj ga. Malo mi je bilo žao, ali onda sam odlučila i od srca joj poklonila.
I onda istoga popodneva odem u posjetu kod nekih ljudi i čovjek izvadi prekrasni upaljač i pokloni mi.
Razvesele me takve neke sitnice, slučajnosti, koje nas navedu da na trenutak pomislimo kako se u životu sve izravnava.
A sada nešto sasvim drugo:
Neki dan popnem se gornjogradskom uspinjačom, pa onda u
Klovićeve dvore, kad ono tamo - izložba!. Najskuplja izložba
u hrvatskoj povijesti! Rekoh sebi, kada je to tako skupo, to
sigurno i vrijedi... pa se još jače zainteresiram.
Portret Dore Maar - Dora Maar često je plakala jer je Picasso
pored nje imao još jednu ljubavnicu. Zato ju je valjda na ovoj
slici naslikao tužnu. Fascinantna mi je ta zelena sjena preko
njezinoga lica. Mislim da muškarci baš ne vole žene koje plaču,
ljepše su im žene koje se smiju.
Trudna žena (bronca) - Simbolizira plodnost i posjetitelji koji
žele imati puno djece dotiču njezin pupak vjerujući da će im
to donijeti sreću i da će im se ta želja ostvariti... zato se pupak
tako sjaji! Ja sam naprotiv dobro pazila da se ne spotaknem...
i slučajno ne dotaknem taj pupak, ne bih htjela imati više djece,
dovoljno mi je ovo što imam.
Autoportret
Sjedi starac
Zagrljaj
Obitelj
A jučer...
Dok sam bila u šetnji iznenada ugledam guštera! Normalno,
počnem vrištati (kako i ne bih - srodnik reptilijanke demonice
Ale Stribogove, koja me posjećuje noću i plaši). Mislila sam,
bude se splašil i pobegel, ali on ništa, samo stoji kao ukopan
i gleda me. A bil je celi blatnjavi, imal je na sebi sasušenoga
blata... Onda ga počnem tjerati... mašem rukom i vičem: "Iš,
iš!" - opet ništa. Rekoh, ništa, kada se ne da oterati idem ga
barem poslikati, izvadim mobitel i škljocnem - e, onda je pobegel.
Post je objavljen 02.06.2013. u 22:20 sati.