Marketing
Glas za mlatimudana
Slažem papirologiju, koje se za deset godina rada nakupilo za manji kamion.
Usred posla nestalo mi vreća za smeće, i onako prašnjav i zamazan izletim na Remizu po vreće.
Na cesti naletim na kolegu iz srednje.
On skocnan, u odijelu i što iz znatiželje, što da se odmorim od svoga posla, pozovem ga na kavu.
Očekujem razgovor tipa gdje radiš, žena , djeca ..., kad me on ničim izazvan pita: za kog buš glasal ?
Ja sam za Bandića. ???? Pa ovaj je skroz u k…. cu, mislim si u sebi.
Ti si tu doma, dečko sa Trešnjevke, pitam ja. Je, odgovori on. Na to složim ja najozbiljniju facu koju mogu i pogledam ga ravno u oči .
Znaš, počinjem ja monolog, ti izbori mene nekako pale.
Znaš, ona izborna šutnja, pa ništa, a na dan izbora zaključam se doma i udri po majmunu … cijeli dan.
Mislim shvatiće da ga zajebavam a on gleda mene kao zadnjeg klošara, kojemu nisu svi na broju.
Gleda u mobitel, ali nikao da zazvoni da se izvuče iz ove situacije, ipak naglo se diže i kaže da mora ići.
Čuj stari, vičem za njim, budeš platio ove kave, zaboravio sam novčanik , budem ja drugi put !
Možeš si mislit.
Post je objavljen 01.06.2013. u 19:29 sati.